Sela,voće i Poljaci

Madeira, drugi deo

Ovih fana švrćkamo se po selima Madeire, uglavnom na južnoj, sunčanoj strani ostrva.

Camara de Lobos (vučja jazbina) ,ribarsko selo rodno je mesto pomenutog lokalnog pića poncha, izmišljenog da greje dušu i telo ribara dok ih šibaju vetrovi.Čerčil je ovde boravio, što se da shvatiti na svakom koraku.

Selo Ribeira Brava (divlja obala), neka je varijanta crnogorskog Petrovca na moru - tipično turističko mesto sa šetalištem i suvenirnicama. Pijaca jeftina, plodovi krupni a naročito je zanimljiva lokalna voćka koja liči na kukuruz a ima ukus dinje: radi se o plodu filodendrona! Ko bi rekao da biljka koja je skoro pa redovna u beogradskim stanovima daje plod, pa još i ukusan.

Prodavnica sušenog voća poseban je doživljaj: ušećerene suve pomorandže, mandarine, djumbir, aloja.

I ovde vas sa svih strana posmatra lik Kristijana Ronalda - lokalnog božanstva. Slavni fudbaler rodom je iz Funšala. Aerodrom nosi njegovo ime, a u gradu postoji i muzej posvećen njemu.

Selo Calheta, što znači ‘dno’, verovatno je dobilo ime jer se nalazi na podnožju litice. Ovo brdo čuva selo od vetra, tako da je toplo za sunčanje i u februaru.

U povratku za Funšal, rešimo da presečemo ostrvo i posetimo severnu stranu i selo Sao Vicente. Kako se odmakosmo od južne obale, spustila se temperatura, sure planine, kiša. Ni ponča ne greje kao na jugu. Vraćamo se brzo kući da se ogrejemo.

I, za kraj ovog javljanja, malo smeha na sopstveni račun - da prijavim kako sam ispala glupa u društvu. Vozimo se kolima i ja, videvši više automobila sa registarskom oznakom ‘P’ bupnem kako je zanimljivo to što na ostrvu ima baš puno Poljaka. Moj školski drug mi nežno ali odlučno razbije iluziju:’Kanjo, kao prvo, P je oznaka za Portugal a ne Poljsku. Osim toga, kako si mislila da su ljudi kolima došli na ostrvo?!’

Mislim da je ovo sa Poljacima nešto najguplje što sam u životu izrekla ali i najsmešnije! Naravno da su me danima zajebavali - evo tvojih Poljaka!