RADOJE

Išla sam u OŠ „Radoje Domanović“. Kako se provukao da u to vreme nosi ime škole, pravo je čudo, imajući u vidu da su se škole tada zvale „Josip Broz Tito“, „25. maj, „Sedam sekretara SKOJa“ i sve u tom stilu.

Provukao se i u nastavnim planovima, nije smetao tadašnjoj vlasti jer je njegova kritika bila usmerena na nenarodne režime iz prošlosti, pa je takvo slobodarstvo bilo prihvatljivo.

Naš Radoje bio je satirični pisac, novinar, proganjan i više puta otpuštan. U stalnoj pobuni protiv nepravde, osnivao je časopise, pisao, svašta je stigao da uradi za malih i mladih 35 godina koliko je poživeo. Borio se protiv vladajućeg režima, da bi, shvativši da se padom Obrenovića ništa nije promenilo -razočarao, razboleo, živevši u siromaštvu. Kažu da je stanovao u nekom suterenu u Lominoj ulici.

Pročitam opet “Vođu”. Te pripovetke se i najslabije sećam, kao da se na njoj nije instistiralo u lektiri. Radi se o potpuno alegoričnoj priči o narodu koji je u potraži za plodnom zemljom, krenuo u selidbu izabravši za vođu poduhvata - stranca, očigledno putnika kojeg su ugledali da se odmara ispod drveta. Sad, da ne spojlujem Radoja, i ne prepričavam kako se obožavanje vođe završava. I ko je Vođa. Sad mi je jasno zašto se ta priča preskakala. Dobro je da je Radoje pretekao školskim komesarima.

Sve je isto i sada.

Njegovi novinski tekstovi, uz izmene detalja iz epohe, mogu komotno da budu danas objavljeni.U tekstu „Jednako „oni“ u modi“, Radoje ispituje neobičnu pojavu da su ljudi koji napreduju u svim režimima trenutno „u modi“ i navodi slučajeve i primere ljudi „za sva vremena“

E moj Radoje, pa ta moda traje i danas. Baš je podugačak ovaj modni trend.

Radojev usud i blagoslov je što je i dalje aktuelan.

Loše pojave u društvu opstaju.To je i doprinelo da njegov život bude toliko kratak. Ali svojim nesvakidašnjim darom kojim je posmatrao to društvo, nabaždario je mnoge od nas, malih čitalaca - na razmišljanje svojom glavom.

Što je, opet, i usud i blagoslov.