O jagodama, motorima, raju i paklu

Grupica momčića iz obližnje srednje škole obrela mi se jutros ispod prozora, u iluziji da su našli odličan štek - gde će na miru da podele i popuše smotanu cigaru.

Počelo je glasno - ortak je besneo kako bi ubio profana i šta bi mu sve radio. Svi su se složili.

Onda su prešli na temu jagoda, kako su super jagode i ko je kada jeo dobre jagode.

Potom je počelo kašljucanje i konverzacja na temu zagrobnog života. Jedan od njih opredelio se za reinkarnaciju: „Nelogično je, brate, da si samo u raju ili paklu“.

Drugi se brat pak priklonio kantovskom pristupu i procenio da mi o tome ništa ne možemo da znamo.

Sada je već krenulo ozbiljno kašljanje. Pa malo ćaskanja o najnovijim motorima i koji je najbolji.

Odlična ekipa. Bilo mi ih je malo žao što moraju da idu u školu, dok se ja protežem na jutarnjem suncu. Veliki je to stres i obaveza, brate. Rano ustajanje, svaki dan se ide, stalno te neko ispituje i proverava. Da li će da pita – iskonski je strah svakog mladog čoveka koji nije štreber.

Sreća pa postoje te cigare koje se dele, pa može da se iskulira pred čas sa ortacima i porazgovara o ključnim pitanjima kao što su jagode, motori raj i pakao.

.