NAMA TOPLO NJIMA HLADNO
Ponedeljak, slava Svetog Jovana. Slava moje majke i rodbine. Lep je taj dan uvek, topao porodični. Između odlazaka u goste, bacim pogled na Trampovu inauguraciju.
Glavni program već je prošao. Tiskaju se oni moćnici, kao da im je tesno. Čekaju neke protokalarne redove, malo je mesta za toliku elitu. U zadnji čas se odlučilo za unutrašnji prostor pošto je napolju nesnosno hladno.
E ja stižem baš na deo gde Trampovi moraju da izađu napolje na brisani ledeni prostor i isprate bivšeg predsednika kojeg helikopterom voze u vojnu bazu. Novi potpredsednik sa ženom po protokolu ispraća Kamalu Haris sa mužem. Njih čeka limuzina.
Harisova je najbolje prošla jer je prva nestala u limuzini i brzinski se sklonila od ledenog vetra koji je šibao.
Trampu hladno, smorio se ali se drži.
Melanija ima problem sa vetrom i šeširom.
Bajden nema nikakav problem, stoji čovek blaženo i čeka da mu se kaže kad treba da hoda.
Njegova supruga stoički odoleva hladnoći i misli se „samo da se dokopamo i tog helikoptera...
Novi potpredsednik , mladi Džej Di Vens njegova supruga jedini su iz ove ekipe koji su se vrhunski proveli. Njima nije hladno, njima je fantastično, i istinsku su srećni što su tu gde jesu. Oni su između ostalog i istiniti likovi iz holivudskog filma Gorštačka elegija sa Glen Klouz - snimanog po Vensovoj autobiografiji. O tome kako je dečko iz urušene porodice i socijalnog dna stigao do Jejla, gde je upoznao i suprugu .Tako da mu ova inauguracija dođe kao neki dodatak filmu o sebi, mogući hepiend.
O hvala Bogu, danas je Slava i ima puno zagrljaja i poljubaca, trpeze su pune najlepše hrane napravljene sa pažnjom i ljubavlju.
Ušuškani među najbližima, bez smrzavanja i protokola, bar danas smo se bolje proveli od svetskih moćnika i krojača svetske sudbine.
To je dan slave moje porodice, našega čuvara kod Gospoda. Ipak toga dana sam iz sna izašao onog trenutka kada se u okviru inauguracije Donald Tramp izjašnjavao o onome što smatra najvećim ciljem njegovog predsedničkog mandata. Odslušao sam sve te rečenice o veličini snage SAD i zamislio sam gde tu mali narodi kao što je naš, mogu da se udenu. Ipak sam na kraju inauguracije G-dina Trampa, zahvalio Svetom Jovanu Krstitelju za sve dane na ovakvoj Zemlji, pa krenuo da se spremam za odlazak u crkvu na osvećenje slavskog kolača. Tresla se zemlja od zemljotresa, gazili su ovom balkanskom džadom mnoge sile i na kraju je opet ostala tradicija da se izjutra, na porodičnu slavu, lepo odenemo, sve što je za život u Hristu - ponesemo na osvećenje i kažemo - uz paroha, da ćemo uz Gospoda našeg Isusa Hrista biti uvek i svugde. Nadam se da će uz Gospoda biti i g-din Tramp sa svim članovima njegove porodice - a možda će biti srečniji ako sledeće godine, na Svetog Jovana Krstitelja, bude u gostima kod nekog kome je to porodična slava. Amin!