MUZEJSKA GIMNASTIKA

Dolepršaše vesti iz drevnoga Niša: novi direktor Narodnog muzeja je profesor fizičkog.

Kako li će to da izgleda, da li će zaposleni počinjati dan u vrsti, sa zagrejavanjem i trčanjem par krugova oko Muzeja? Da li će uneti kozliće krugove i strunjače da obogati postavku? Ništa ovo nije smešno, naročito ljudima muzejskih struka - šamar u lice svakoj osobi koja je odlučila da život posveti ovim profesijama.

Tako je pre više godina za direktorku subotičkog bioskopa i kulturnog centra Lifka postavljena žena poljoprivredne struke, koja je pošteno u svojoj biografiji navela da joj je uža oblast semenarstvo. Da li to znači da direktor semenare treba da bude istoričar umetnosti, kakva je ovo zbrka?

Naravno da svi znamo da je zapošljavanje preko veze i po partijskoj liniji jedan ustaljeni običaj. Ako komentarišete u društvu ovakve slučajeve, uvek će se naći neko ko će da vas proglasi naivnom budalom i da vam mudro spusti, u stilu - čemu čuđenje?

Veliki je poraz taj nedostatak čuđenja.

Nego, pitam se kako se oseća čovek koji je zaseo u pogrešnu fotelju. Da li je nastavniku fizičkog neprijatno što malo šta razume o oblasti kojom upravlja. Kakve zbirke, kakvi kustosi, kakva konzervacija, zaštita, arheologija - ko će to sve da popamti? Kako će da odlučuje, kockom?

Ili ova žena iz Subotice koja je možda vrsni stručnjak iz oblasti semenarstva, ali avaj, eto nje u fotelji direktora bioskopa i malenog kulturnog centra. Kako li se ona osećala, naročito ako ne poznaje i ne voli film.

Jednom sam sanjala da na velikoj sceni sviram violinu, koju ne znam da sviram. Kakvo preznojavanje,neugoda strašna. Prava noćna mora.

Preznojavaju li se ovi zalutali direktori, ili im je baš super što su direktori bilo čega, pa i tih institucija kulture, jebiga neko mora i to da radi. Da se oni pitaju verovatno bi birali jače firme. Ali eto, zapade ovog profana fizičkog - Narodni muzej.

Pa dobro, ne može baš sve da se ima.