BALKONOFOBIJA
Trodnevni talas moralne panike opet je zapljusnuo društvene mreže.
Ne valjaju sportisti.
Slušaju seljačku i nacionalističku muziku, mnogo se krste i ogrću zastavama, što je isto tako seljački. Idu kod Vučića, koji je lukavo doček sportista povezao sa prijemom u Predsedništvu i time prisvojio efekte sportskih uspeha.
Zamislimo, samo za trenutak, da predsednik nije primio sportiste. Kakva bi se tek tada kuka i motika nadigla kako se država maćehinski odnosi prema vrhunskom sportu, koliko bi se njih uhvatilo tastature da objave „Sramota!“
To se, naravno nije desilo, jer se ovom veštom tehnologu vlasti posrećio tajming te je prijem sportista upriličen pre slavlja, koje jeste delovalo blago neutrališuće u odnosu na protestno okupljanje samo dva dana ranije protiv bušenja Srbije i vlasti koja to forsira.
Ne valja Vučić, ne valja dakle ni doček sportista. Ni balkon ne valja.
Stanujem prilično blizu inkriminisanog balkona. Na ulicama pred doček ljudi naviru, okićeni zastavama. Dosta porodica i dece. Svi srećni i uzbuđeni, ne smeta im da stanu u zmiju od reda na trafici, ništa im ne smeta. Dugačak je red automobila ispod podzemne garaže, niko ne trubi, sve je u redu.
Neopterećeni kritičkim aspektom sporta i politike, jednostavno su srećni što mogu da vide svoje junake, da slave pobedu. Šta je u tome loše?
Da li treba da edukujemo i mračimo narod koji je čista srca došao da slavi sportsku pobedu? Da li je potrebno vrhunske sportiste podučavati neseljačkoj muzici, ne bi li bili po ukusu stanovnicima centralnih beogradskih opština?
Znam ja da sport nikad nije samo sport i da muzika nikad nije samo muzika. Ni balkon, naravno, nije samo balkon.
Ipak, ne bih ovu terasu gađala otrovnim strelicama.
Neće narod, koji je izašao da se proveseli, da zato dobije amneziju - pa da ne zna kako živi i koji su sve problemi.
Srećom pa ljudima ne treba dopuštenje pametnijih sugrađana da bi slavili sa sportistima, noseći na ramenima decu koja mašu zastavicama Srbiije. I da, svi zajedno, pevaju šta im je srcu drago.
Potpuno sam za podršku vrhunskim sportistima, za okupljanje naroda ispod balkona koji dominira tom zgradom, a ta zgrada sa onom pored nje a iz istog stila gradnje, dominira tim delom grada. Dobro je da se narod okuplja kada se postignu vrhunski olimpijski uspesi, pa i za svetska i evropska prvenstva da kliču pobednicima i svima koji su medju prva tri mesta na tim takmičenjima. Svemu tome treba dati još učesnika iz oblasti naučnih takmičenja. Da baš to treba favorizovati u budućnosti, a to je da naši kad god u nauci osvoje jedno od prva tri mesta na prestižnim svetskim i kontinentalnim takmičenjima budu medijski propraćeni kao i vrhunski sportisti i da im narod dodje na plato ispod balkona. Da, njima takodje za zlato, srebro ili bronzano odličije nadležni državni organi trebaju isplatiti enormne nagrade, a organizatori /producenti da im omoguće doček ravan Novaku Djokoviću. Ti mladi ljudi treba da osete, kao i sportisti da su voljeni i da im narod daje podršku kada se spremaju, kada se bore na svojim borilištima naučnih oblasti, ali da im i kliče uz muziku koju vole i na balkoni i oni ispod njega. Možda neće biti tako brojan doček na početku ali treba ih popeti na taj balkon i zbog njihove ali i budućnosti one dece koja na ramenima svojih roditelja mašu srpskom zastavom.